Тамјаника се препознаје и пре него што се окуси — по мирису. Њен букет испуни просторију пре него што чаша дође до усана, и одмах се зна да је реч о нечем племенитом.
Тамјаника припада древној породици мускат, једној од најстаријих лоза на свету. У Србији су је прозвали по тамјану — оном истом чији дим у народу чисти срце и мисли — а вековима је зову винском краљицом Србије. У Жупи је код куће.
Реч је о ароматичној мускатној сорти која зри срединoм септембра, а свој пун мирис и укус достиже тек у потпуној зрелости, срединoм октобра. Тражи топлину и стрпљење, а заузврат даје грожђе изузетне ароматичности.
Грожђе се бере у пуној ароматичној зрелости, а вино се негује као суво — што је редак и цењен израз ове сорте, јер мускат чешће даје слатка вина. Циљ је да се сачува раскошан букет уз свежину и питкост.
Боја је сламасто-жута са зеленкастим одсјајем. Мирис је раскошан и питом — цвет зове, липе и багрема, зрела бресква и кајсија, дашак цитруса и нежан траг меда. На непцу је суво, ароматично и хармонично, са живом киселином и дугим, мирисним завршетком.
Служите је добро расхлађену, на 8–12°C. Прија као аперитив, а лепо стоји уз рибу и морске плодове, живинско и телеће месо, префињене салате и посластице од ораха и бадема.
Наручи Тамјанику
